1. |
Povratnici
03:17
|
|||
|
POVRATNICI
Onaj sam kojeg ne zanima da
ćutanjem stekne
bilo kakvo preimućstvo, niti snagu
nad tobom.
Želim samo da te ponovo upoznam
kao meni rođenu.
Ako prisloniš dlan na bubanj u
mojim prsima,
osetićeš da je to tvoj maternji ritam.
Ako spustim uho na damar u
tvojim grudima,
biće jednako.
Potrošiće se večnost ovog leta.
Potrošiće se i prilike za moja
upoznavanja s tobom.
Ali voljenja kao zamajci koji
neprekidno pokreću
mlade svetove, ostaće i onda kada ni
tvoja ni moja snaga ne budu više u
službi održavanja ove stvarnosti koju
cela čovečanstva drže za jedinu.
|
||||
2. |
Preporučena mati
04:46
|
|||
|
PREPORUČENA MATI
Usnio sam da sa ocem prebiram
po stvarima iz majčine torbe.
Pronalazim majušni molitvenik
ljubičastih korica.
Može ceo da se smesti u dlan.
Slova su sitna.
Osećam tugu, težu nego što ikada
može da nalegne na mene budnog.
Zamišljam je, i dalje unutar istog
sna,
kako je sa onako
velikom dioptrijom u samoći
čitala ove molitve.
I primetim kako ni u snu
ne mogu više da je
sretnem.
Predaleko je.
Ili će biti da mi je upravo sada
toliko blizu da je zato
više ne vidim.
Izlazim iz sna, prebojen, neusklađen
s jutrom i uzimam mobilni telefon
koji mi sam ponudi Balaševića.
Ne bih pošao tim iz detinjstva
predobro poznatim, uvek istim
putem da se preporučena pesma
za koju nisam znao
nije zvala Mati.
|
||||
3. |
Jefimija
05:28
|
|||
|
JEFIMIJA
Ima u lešniku tvojih zenica bliske,
tople ikonografije u koju bi se
svaki hudi monah besmrtno zaljubio.
Ali ima i čaranja pre Hrista,
duboko polegnutog u pamćenje kolena.
Poput boginje koja upravlja
elementima prirode,
pokrećeš molekule
moje telesnosti
svojom vanljudskom lepotom.
Tako te vidim. A nevremeno biće
koje stanuje u tvom telu,
po meri neke seljenske šale,
ništa o toj raskoši ne zna.
Krasota nesvesna sebe,
najvrednija je
i najbolnija onome koji ume da posmatra.
Znam da obnoć odlaziš krišom u svoj
tajni manastir. Da ležeš na kameni krevet,
pretvaraš se u snežnost i
zaštitnom belinom pokrivaš snove
dece koja su ti dodeljena na čuvanje.
Znam da se posle vraćaš
u svoju biografiju,
neposredno pred svitanje. I da niko u
tvojoj kući
ne sluti gde si to bila.
Moja naklonost prema tebi nije od ovoga
sveta, jer te nisam u njemu
prvi put zavoleo.
Ali te u ovom svetu uvek prepoznajem.
Kao što poznajem tvoju
zavetnu potrebu da dušu jednog
malog naroda
koji odavno ne zna ni kuda ni kako,
zatajenu poput čardaka
na dnu mora,
svojim novim prinošenjima probudiš.
|
||||
4. |
||||
|
ALEKSANDRA NINKOVIĆ TAŠIĆ
Stigla je posle Zvezdobrojaca u ovaj narod
kojem je postalo nemoguće da sam sebe raspozna
i prihvati jednodušnost svoju.
Čuvarka sećanja na idvorskog pastira i
smiljanskog gromovnika, ona je brižna srpska
majka sa opštom neisplakanom suzom.
Predana do kosti,
razbistrava, nadahnjuje i probuđuje.
Iz dana u noć, iz noći u tamniju noć.
I kada se umore njene zemaljske noge,
znak je da će osloboditi zavetna krila
koja je po dolasku ovamo zatajila.
I da ćemo na njima ili pod njima,
bedem od crnog trenutka u kojem zatočeni
vekujemo,
svi zajedno moći da preletimo.
|
||||
5. |
Prepoznavanje
03:21
|
|||
|
PREPOZNAVANJE
Postoji taj deo dana
koji nema nikakve veze
sa prethodnim jutrom
kada po stavkama Božijeg plana
jedno stoji leđima naspram drugog.
Baci pogled u daljinu
al' popni se na brdo neko
pa skoči visoko
da zaobiđeš zemljinu krivinu
i sretneš tek ovlaš sa mojim okom.
Sad nismo licem u lice
ali večnost ciklično vlada
vasionskim tokom
kada se opet prepoznamo jednom
bićemo stranci sa poznatim okom.
|
||||
6. |
Lumen
04:12
|
|||
|
LUMEN
Tvoj lumen
u beskraj moj seže
Zar ne vidiš boje?
U Svetlosti ucelovljeni...
Tek neki dodir
u trajanju zemnom
na kratak prostor
tamom nas deli...
Što dalje idi
lumen da vidim.
U boji toploj
bezmerno da traje...
Pusti
sva sunca
Pusti sve zvezde
Krojenja srca...
A ti žaluzine
na oprana okna?
Svetlost – u lumen
u ampere, volte?
Tamno kao harmonija
„složena” u note...
Što dalje idi
bez mere i mene
U rasponu jednom
kao san kad hvata
preMERENA tugom
iskrom sam ti data...
|
||||
7. |
Slabljenje
03:44
|
|||
|
SLABLJENJE
Zatvaraš se u neku od zamišljenih
utočišnih odaja
svoje pretpostavljene suštine
svog strpljivo dizanog hrama
sumnjajući sada i u odaju
i u objektivnost rama za njen prostor
i u sebe koji se zatvara
i u svoje prvo lice singulara
i saobražavaš toj sumnji
sasvim opipljiv kvalitet oproštajnog
bola koji nervima još primaš
u nepoverenju za kakvo je kadar
samo čovek
hronično odat poverenju
uznemiren zato što u odaji nema
upravo nikoga
ko bi mogao da nasloni glavu i
podeli s kamenom zamor
na jednake časti
kao što se deli hleb
pa se teško prepuštaš i pomireno
čekaš
dok se odaja preobražava u trbuh
a ceo svet za koji si mislio da ga
poznaješ
postaje končić jedne iskrzane
uspomene
|
||||
8. |
Levica i desnica
04:47
|
|||
|
LEVICA I DESNICA
Moja je levica poreklom snažna,
otac mi je bio levičar
zanet i mlad a već dotaknut nebom.
Zvezdani prah hvatao mu se u brkove
a dim cigare koji je uvlačio
izduvavao bi u konturama umorne partizanske kolone
koja se zaleluja pre no što zamakne
u nevidljivost.
Očev je otac pušio hercegovački duvan
i kolona u njegovim vizijama imala je
opanak, šajkaču i nečije sećanje na oranicu
voćnjak i napuštenu kuću.
Uvek se ovde završi u nekoj koloni.
Uvek se ovde završi.
Levom sam rukom pisao stihove i crtao
lica junaka,
ali desnicom sam držao reket
i zabijao poene kao dečak,
desnicom bih hvatao i dršku drvenog mača.
Jačao sam drugu stranu kako sam rastao i ostavljao
za sobom legende komunizma s maramom od skerleta,
kapom od plaveti i etikom pionira
i uranjao u legende starijeg sveta
s kamilavkom, krstom i jevanđeljem.
Uvek se ovde završi u nekoj legendi.
Uvek se ovde završi.
A znao sam da je ono srce u kojem sam sazidao hram,
utočište od mržnje i sklonište od zime,
tačno na sredokraći između moje levice
i moje desnice,
između legende i legende,
na pola puta od date prirode do stečene snage
i da će mi trebati obe ove ruke jake
da podignem trajniji dom za obeskućene duše iz mog sna.
Uvek se ovde završi bez kuće ili bez duše.
Uvek se ovde završi.
Moja je levica poreklom snažna.
Desnicu sam jačao kako sam rastao.
|
||||
9. |
Putem za Rudo
05:05
|
|||
|
PUTEM ZA RUDO
Putem za Rudo, proročkom planinom
uz plaćanje dinara gorskome knezu
za dosluh sa čistim plućima šume
iz Srbije u Bosnu
iz Bosne u Srbiju
i opet u Bosnu
dete ne bi tako iscrtalo međe
da pokopanom noge u Srbiji leže
a glava se prostre u večnosti Bosne
te zemlje prečega dobra i većega zla
Putem za Rudo, Draževinom,
vodič pokazuje gde je Čiča popio poslednju kafu
i mesto na kojem su ga uhvatili pošto su ga
se odrekli
jarca moraš uloviti ako ćeš ga na žrtvu dati
slobodi i jedinstvu, bratstvu i drugarstvu
Pa u malo mesto, proletersko a kraljevski otadžbinsko,
u centar kulture gde se u jednoj nevidljivoj sobi
kroz koju se vidi cela scena
i danas nalazi fotografija sa otvaranja iz sedamdeset neke
gde Maršal umoran sedi u prvom redu
u vojničkim čizmama i uniformi
odsutan i tuđ
svemu što je iz njegovog čela sa grimiznom zvezdom
pamćenju ljudi okrenulo smer i krvi izvrnulo tok
|
||||
10. |
Pogrešan heroj
03:13
|
|||
|
POGREŠAN HEROJ
Kad pogledaš neke junake svog detinjstva,
možda ćeš videti da malo čega junačkog
danas ima u njima.
Jučerašnje istine često budu današnje
zablude
i gorivo za sutrašnjicu koja neće biti
naklonjena našoj deci.
Ali breme tih junaka teško je ‒
u životu van Zaveta povazdan pevati i
zabavljati gladne, žedne i željne.
Ne sudi, ne osudi, nemoj biti grub
i pazi da ne postaneš nečijem detinjstvu
pogrešan heroj
i sam.
|
||||
If you like Miloš Zubac, you may also like:
The Edge of the Land
by Katie Spencer
Spencer's indie folk sophomore album was recorded live in the studio over the course of two days.
go to album
A Place Like Home
by Mr. Alec Bowman_Clarke
The new EP from Scottish songwriter Alec Bowman_Clarke goes deep, setting vulnerable lyrics to gentle melodies & stripped-back arrangements.
go to album
I Used To Be Sad & Then I Forgot
by Mr. Alec Bowman_Clarke
Alec Bowman perfectly captures the dark soil under the pastoral world of British folk with this collection of melancholy originals.
go to album
For She Who Hangs The Moon
by David Luximon
Expansive music that has the gentle hush of ambient and the insistent pulse of post-rock; enveloping and absorbing.
go to album
Sorry I'm So Sensitive
by Bea Stewart
The second EP from Northern Irish singer-songwriter Bea Stewart runs from gentle folk to pillowy pop ballads, all perfectly executed.
go to album
featured on Bandcamp Radio Mar 26, 2024
go to album
featured on Bandcamp Radio Mar 19, 2024
go to album
